Privredna društva sa sjedištem u Federaciji BiH u prošloj 2023. godini ostvarila su ukupne prihode od 69,4 milijarde KM, dok je ukupna dobit iznosila 5,2 milijarde KM, pokazuju podaci Finansijsko-informatičke agencije FIA. U odnosu na prethodnu 2022. ukupni prihodi su porasli za 1,6 posto, dok je dobit porasla za 10,6 posto. Na prvi pogled reklo bi se da privreda FBiH raste, što u suštini i jeste tačno. Međutim, zbog čega privreda raste, ipak je neko drugo pitanje kojim ćemo se kasnije zabaviti.
Najvećih deset kompanija (privrednih društava) u FBiH učestvuje sa 13,3 posto u ukupnim prihodima te sa 11,7 posto u ukupnoj dobiti. U apsolutnim iznosima to izgleda ovako: deset najvećih federalnih kompanija ostvarilo je lani 9,2 milijarde KM ukupnih prihoda te 615,3 miliona KM ukupne dobiti. Naravno, sada trebamo pogledati koje su to najveće kompanije.
Čitajte kolumne Eldara Dizdarevića:
Prva na listi je Bingo Tuzla (prihod 1,9 milijardi KM/dobit 158 miliona KM), a slijede, rangirane prema ukupnim prihodima, Holdina Sarajevo (1,3 milijarde KM/10,3 miliona KM), Elektroprivreda BiH Sarajevo (1,3 milijarde/gubitak 144,9 miliona KM), Hifa Oil Tešanj (761 milion KM/15 miliona KM), Hifa Petrol Vogošća (736 miliona KM/7,4 miliona KM), Boreas Kreševo (735 miliona KM/5,4 miliona KM), ArcelorMittal Zenica (732 miliona KM/gubitak 159,1 milion KM), G Petrol Sarajevo (645,4 miliona KM/gubitak 765 hiljada KM), Philip Moris Sarajevo (577 miliona KM/1,5 miliona KM) i na kraju BH Telecom Sarajevo (530 miliona KM/46,5 miliona KM).
Već se iz ove liste deset najvećih kompanija u FBiH može jasno vidjeti kako stoji privreda većeg bh. entiteta. Trgovina, zatim trgovina naftom, sirovine, cigarete i nešto malo usluga je, znači, osnova privrede Federacije BiH. A to, naravno, nije baš pretjerano dobro. Proizvodnje nigdje ni na mapi, a o intelektualnim uslugama je zaista bespredmetno i pričati.
Sve su pomenute kompanije, kao i većina preostalih u FBiH, u posljednje dvije-tri godine ostvarile značajan rast prihoda i dobiti. Uzmimo, naprimjer, tuzlanski Bingo. Prihodi ove kompanije su u 2019. iznosili 1,2 milijarde KM, zatim u 2020. isto 1,2 milijarde KM, potom su u 2021. porasli na 1,4 milijarde KM, a boom je nastao u 2022. kada su prihodi porasli na 1,6 milijardi KM i u 2023. na 1,9 milijardi KM. Sličan (isti) trend vidimo i kod Hifa Oila. Prihodi ove kompanije su u 2019. iznosili 519 miliona KM, zatim su godinu kasnije pali na 392 miliona KM, da bi 2021. porasli na 583 miliona KM, 2022. na 819 miliona KM i 2023. opet “pali” na 761 milion KM.
Šta je razlog ovom trendu? Najvjerovatnije – inflacija. Ove su kompanije, kao i preostale u FBiH, prodavale najvjerovatnije istu ili neznatno manju ili veću količinu robe, ali su se inflacija i porast cijena robe odrazili na rast prihoda. Inflacija je, prema posljednjim podacima Agencije za statistiku BiH, u martu 2024. iznosila “samo” 2 posto. Ali to je, da tako kažemo, optička varka jer to predstavlja samo rast cijena proizvoda i usluga koji se koriste za ličnu potrošnju u martu 2024. u poređenju sa cijenama iz marta 2023. godine.
Mnogo bolju, precizniju i tačniju sliku daje pregled kretanja vrijednosti indeksa potrošačkih cijena, pri čemu treba napomenuti da Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine inflaciju računa upravo kao indeks potrošačkih cijena (CPI – Consumer Price Index). Kada pogledamo indeks CPI, dobijamo, dakle, mnogo jasniju sliku. U martu CPI indeks je iznosio 125,6 indeksnih poena.
Doduše, bazni indeks je 2014. godina (2014 = 100), ali je, s druge strane, CPI indeks u decembru 2020. bio 99,7, znači 0,3 indeksna poena ispod nule. Stoga kretanje indeksa CPI od nule s početka 2021. do 125,6 indeksnih poena u martu 2024. možemo smatrati kao precizniji pokazatelj. To je, u procentima, rast od 25,6 posto, a svaki penzioner koji redovno ide u granap po “proizvode i usluge koji se koriste za ličnu potrošnju” će vam bez puno nauke reći da je to bliže stvarnosti nego pomenutih statističkih 2 posto. Ovoga puta uopšte nećemo ulaziti u statističke čarolije tipa ako jednom nogom stojite u lavoru sa ključalom vodom, a drugom nogom u lavoru sa hladnom vodom, vi onda, bar statistički gledano, stojite u “prosječno ugodnoj temperaturi”.
Ova statistička čarolija i popratni rast cijena su se, naravno, odrazili i na poslovanje većine kompanija u FBiH. Porasli su im prihodi, doduše i rashodi, ali im je u većini slučajeva porasla i dobit. Za kraj pogledajmo još samo kako su poslovale i neke druge kompanije koje, naprimjer, nisu ušle na listu deset najvećih, ali koje itekako ostavljaju trag na poslovnoj sceni većeg bh. entiteta.
Dok je Elektroprivreda BiH Sarajevo potonula u rekordni gubitak od 144 miliona – koji sada namjerava preko blok-tarifa svaliti na leđa domaćinstava širom FBiH – Elektroprivreda HZHB Mostar je lani iskazala dobit od 54,2 miliona KM. I to u istom poslovnom okruženju u kojem posluje i Elektroprivreda BiH Sarajevo, koja je za razliku od “mostarske sestre” naoružana i termoelektranama i rudnicima uglja. Obje ove javne kompanije se, doduše, zbog “socijalnog elementa” nisu mogle ukalkulisati u inflaciju, ali ipak treba istaći da je jedna pri tome ostvarila rekordan pozitivan, a druga rekordan negativan rezultat.
HT Mostar. Ova je kompanija prošlu godinu završila sa 1,4 miliona KM neto dobiti, što predstavlja rast profita od 88 posto u odnosu na prethodnu 2022. koja je zaključena sa samo 758 hiljada KM profita. Pri tome prihodi kompanije regularno rastu – sa 200 miliona KM iz 2019. na 209 miliona KM u 2023. godini. S obzirom na to da ova kompanija posluje u istom segmentu kao i BH Telecom, koji je lani ostvario dobit 46,5 miliona KM, onda se zaista treba zapitati zašto “mostarska sestra” posluje znatno lošije.
Dok nadležni traže odgovor na to pitanje, u ovom slučaju treba istaći još jednu važnu stvar. S obzirom da je u HT Mostar, preko HT Zagreb, odavno ušao moćni njemački Deutsche Telekom, onda moramo jasno uočiti da od onog euforičnog narativa da sa dolaskom stranih investitora dolaze i nova znanja, nove vještine, novi menadžment i nove tehnologije – nema zapravo ništa. Jer, naprosto, evo već godinama to ne funkcioniše onako kako je to euforično najavljivano. Dakle, i generalno i ukratko, u Federaciji BiH ni u 2023. godini nema ništa novo.
