Donald Trump se posle četiri godine ponovo useljava u Belu kuću, a svet se pita kako će izgledati njegova diplomatija koja će imati presudan uticaj na nove globalne realnosti, tokove politike i diplomatije, ratova i pomirenja, trgovine i cene energenata…
Mnogo toga je u sferi nepoznatog imajući u vidu poslovičnu Trumpovu nepredvidljivost i često nekoherentno mišljenje, ali posle prvog mandata ipak je moguće naslutiti neke konture odluka koje će apsolutista preko platforme X slati iz Ovalne sobe.
Trump je u periodu 2016-2020. bio prvi predsednik posle Jimmyja Cartera, koji nije ulazio u nove ratove ako se izuzme bombardovanje Sirije 2017. Njegov koncept je “mir kroz snagu”, moto Georgea Washingtona i Ronalda Reagana. On izbegava konflikte, ali daje do znanja da se neće povući ukoliko neko pokuša ozbiljno da ugrozi slogan “Amerika prvo”. Rivalima poručuje da strahuju od američke moći. Trump tvrdi da “Amerika prvo” ne znači “Amerika usamljeno”, iako je tokom prvog mandata iskazao averziju prema multilateralizmu.
KINA Kina je retka tema oko koje će Trump preuzeti štafetnu palicu od Joea Bidena. Zaoštriće trgovinski rat koji je počeo 2018. Već preti carinama na kinesku robu od 60 odsto. “Carina je najlepša reč u rečniku”, kaže on.
Iako je Kina najveći kreditor i poverilac Amerike, Trump polazi od toga da je druga ekonomska sila sveta ne samo trgovinska već i bezbednosna pretnja u regionu Pacifika koji je njegov apsolutni prioritet. Takva politika može da ima bumerang efekat i po Ameriku, kojoj je Kina jedno od najvećih izvoznih tržišta, ali i po globalnu ekonomiju.
Očekivano imenovanje dvojice pobornika izrazito agresivne politike prema Kini, senatora Marco Rubia i Mikea Waltza za državnog sekretara, odnosno savetnika za nacionalnu bezbednost, loša je vest za komuniste u Beijingu. Trump je imao lepe reči za predsednika Xi Jinpinga, ali ga smatra najvećom opasnošću od vremena Mao Zedunga – ne zbog autokratije, već zbog strateškog savezništva sa Rusijom i poslovne prakse koja je SAD učinila zavisnim od jevtine kineske robe.
Najveći zaokret u odnosu na Bidena mogao bi da se tiče Taiwana. Trump će zahtevati da Taipei više plati za troškove sopstvene odbrane, što ne znači da će smanjiti podršku, kao ni drugim saveznicima u regionu Pacifika. Linija komunikacija sa Kinom neće biti presečena.
RUSIJA Politika prema Rusiji biće lakmus Trumpove diplomatije. On je, tvrdi se, od napuštanja Bele kuće sedam puta razgovarao sa Vladimirom Putinom. Odnos prema šefu Kremlja je u funkciji geostrateškog pokušaja da Moskvu udalji od Beijinga, ali je i potvrda pragmatične spremnosti da uvaži realnosti novog sveta u kome američka hegemonija slabi, a Rusija i Kina ne kriju ambiciju da budu lideri globalnog juga.
Trump neće dopustiti napredovanje ruskog uticaja po Evropi i u tome će podržati evropske i NATO-saveznike – uz izbegavanje direktne konfrontacije sa Kremljom. Biće to pažljivo kalibrirana politika bez ideološke euforije koju je znao da ispoljava Biden.
UKRAJINA Predsednik Volodimir Zelenski je Trumpa sreo u septembru i od tada nije prestao da ga zasipa komplimentima i bio je među prvima koji mu je čestitao pobedu – iako ima najviše razloga za brigu. Trump i njegov potpredsednik JD Vance smatraju da Ukrajina snosi deo odgovornosti za invaziju i kritikuju američko finansiranje rata na koji je dosad otišlo više od 180 milijardi dolara.
Trump tvrdi da će mu biti dovoljna 24 sata da ispregovara mir, ali to zvuči nerealno koliko i Plan pobede Zelenskog. Po onome što se zna, Trump bi liderima u Kijevu zapretio obustavljanjem pomoći, a šefu Kremlja dramatičnim povećanjem te pomoći Ukrajini ukoliko se mir ne sklopi. Plan predviđa stvaranje demilitarizovane zone duž sadašnjih linija fronta, kao i obećanje da Ukrajina neće tražiti članstvo u NATO. Plan je blizak Putinovim razmišljanjima, ali apsolutno neprihvatljiv Zelenskom. Šta će Trump uraditi, niko sa sigurnošću ne zna.
EVROPA/NATO Sem vlasti u Kijevu, Trumpova pobeda najviše brine Evropljane. On nema simpatije prema Evropi i svakako nije jedan od većih fanova NATO-a. I obrnuto. Nekada je to nezainteresovanost, nekada otvoreno neprijateljstvo. Povećava se rizik trgovinskog konflikta SAD-a i EU. Na kontinentu ipak više strahuju da bi uklanjanje bezbednosnog kišobrana u slučaju Trumpovog povlačenja iz NATO-a – o čemu je govorio u prvom mandatu – moglo ozbiljno da uzdrma temelje Unije. Ne zaboravlja se Trumpova pretnja da će Rusima dopustiti da urade “šta god dođavola žele” zemljama koje na plaćaju svoj račun. Svi još pamte njegovu izjavu iz 2018. kada je Crnu Goru opisao kao naciju konfliktnih ludaka zbog kojih on ne bi ulazio u treći svetski rat.
Trump će nastaviti da insistira da se teret troškova odbrane ravnomernije rasporedi i zahtevaće da se procenat izdavanja za odbranu povisi sa dva na tri odsto. U ovom trenutku osam od 32 članice NATO-a ne ispunjava ni prvi kriterijum.
“Naša Evropa je danas smrtna i može da umre”, upozorio je u aprilu francuski predsednik Emmanuel Macron. U svetu “Amerika prvo” to nije isključeno.
BLISKI ISTOK Ukoliko se ratovi u Gazi i u Libanu ne okončaju pre Trumpove inauguracije 20. januara – što je malo verovatno – Bliski istok će biti važan spoljnopolitički prioritet. Dve stvari su izvesne: još veća podrška Izraelu i nastavak politike “maksimalnog pritiska” prema Iranu, koji će, i zbog približavanja osovini Moskva-Beijing, biti fokusna tačka Trumpove spoljnopolitičke agresivnosti. Sledi nov talas sankcija. Trump bi mogao indirektno da ohrabri izraelski napad na Iran. U oktobru je izjavio da bi “Izrael trebalo prvo da nuklearno udari, a da o ostalom razmišlja kasnije”.
ZAPADNI BALKAN Samo su dve adrese na Zapadnom Balkanu gde je pobeda Trumpa dočekana gotovo euforično: Srbija i Republika Srpska. Aleksandar Vučić se u “odličnom, srdačnom i sadržajnom” telefonskom razgovoru sa Trumpom pohvalio da je Srbija sa najvećim oduševljenjem u Evropi dočekala njegovu pobedu. Milorad Dodik kaže da “povratak Trumpa na čelo Amerike znači povratak razuma”.
Trump na svim stranama sveta okuplja populističke nacionaliste sa izrazito autoritarnim tendencijama. Zato su nadanja velika. Beograd Trumpa glorifikuje ne zato što je nešto učinio za Srbiju, već zbog toga što je spreman da sasluša argumente. Računa se na ekonomske aranžmane jer su budućem šefu Bele kuće biznis dilovi najvažniji. To je pokazao i 2020. Vašingtonskim sporazumom kada je dolare želeo da upotrebi za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Sve se završilo tako što je Izrael priznao Kosovo. Šta bi bilo ukoliko Trump povuče snage KFOR-a sa Kosova, o čemu je bilo govora tokom njegovog prvog mandata? Ko bi štitio kosovske Srbe?
Drugi ozbiljniji problem je na horizontu. Beograd ima “čelično prijateljstvo” sa Kinom i potpuno je na drugoj strani od tvrdih Trumpovih stavova prema Beijingu. Šta bi se dogodilo ukoliko Trump u svom poznatom stilu poruči: Gospodo, ukoliko želite partnerstvo sa SAD-om, oslobodite se Kine. Uzmi ili ostavi. Tenzija u najavi.
Trampista Dodik nada se značajnim promenama američke politike prema BiH, ali greši. Trump neće menjati podršku Daytonu i politiku koja traje tri decenije.
Da li je neskriveno i pažljivo koreografisano oduševljenje najava još jednog Dodikovog salto mortalea? On je nekada bio darling Madeleine Albright, ali potom se podanički okrenuo Putinu. Trumpu se može da koketira sa šefom Kremlja, ali to ne znači da će abolirati malog igrača kakav je Dodik i skinuti ga sa američke crne liste. Možda Trump u svojoj nepredvidljivosti to i učini, ali to bi bio dogovor sa Putinom oko koga se Dodik ne bi ni pitao.
Uzalud je Dodik požurio da Trumpu čestita i da stane u red čekajući neke darove iz Bele kuće. Uzalud sebe stavlja u istu ravan i solidariše se sa Trumpom u ulozi žrtve. Providan je to trik. Dodik sa oltara mučeništva pokušava da šalje samo jednu poruku: ako su Amerikanci mogli da izaberu tako proganjanog čoveka, mogu valjda i mene da čuvaju.
