Je li vlast odraz naroda ili narod odraz vlasti? Pošto nam kandidati dolaze “iz naroda”, narod ih bira, valjda je ovo prvo. A da smo loši, jesmo. Tvrdim da su životinje mnogo bolje od ljudi: ne iživljavaju se svesno nad srodnicima i nesrodnicima, iskazuju empatiju i prema životinjama i prema ljudima, zahvalne za pažnju i malo hrane i vode, uglavnom žive po pravilu “ne diraj me – ne diram te”… I da ne nabrajam dalje. Životinje ne prave logore i ne nabavljaju oružje. To je svojstveno samo ovoj tzv. naprednoj dvonožnoj vrsti.
E, ta i takva dvonožna vrsta i glasa. A šta izglasa? Pa, ovo što vidimo i na šta obično kukamo. Ta vrsta uništava prirodu, a posle priča i u program tura održivi razvoj i ekologiju. Puna usta dok štampa bilborde, flajere, plakate i hemijske olovke od plastike. A sve završi na ulici, u najboljem slučaju u kanti za smeće.
Čitajte kolumne Svetlane Cenić:
Životinje i biljke ne mogu biti zle. To je svojstveno samo ovoj naprednoj dvonožnoj vrsti. Koja čini zlo, a dobru se nada. Izuzeci potvrđuju pravilo – moram da dodam zbog svih koji će odmah tražiti primer dobrote u sebi. Dobro je postalo izuzetak.
Pod empatijom ili saosećanjem se najčešće podrazumeva sposobnost “postavljanja u tuđu kožu” kao i razumevanja emotivnog stanja druge osobe. Dugo je ova sposobnost vezivana samo za ljudski rod, dok se otkrićem postojanja empatije i kod životinja postavlja pitanje njenog evolucionog smisla. Izgleda da je kod nas u pitanju deevolucija – sve je manje empatije među ljudima. Kod ljudi je za uspešnu socijalizaciju neophodna najpre sposobnost razumevanja drugih, a to je slabo vidljivo u retorici koja stalno potencira drugo i drugačije kao pretnju.
Za koga bih ja glasala na svakim izborima? Za onog ko mi neće iznova servirati šuplju priču o zaštiti nacije/države/entiteta, već će se boriti za patriotizam u vidu neostavljanja smeća za sobom, kupljenja izmeta za svojim psom, da propagira human odnos prema ljudima i životinjama, da se zalaže za empatiju prema starima i iznemoglima, da mi ne priča o porodičnim vrednostima, a maltretira ženu, porodicu ili ne vodi brigu o roditeljima, da javno radi na kulturi ophođenja počevši od onoga hvala i molim, da se bori za iskorenjivanje jezika mržnje na svakom mestu, da propagira obrazovanje i kulturu… Ne tražim mnogo. To je deo porodičnog vaspitanja, onog u kojeg se kunu, a rade sasvim suprotno.
Jer, ovako faličnu demokratiju prave nedemokratske partije koje o konkurentima i kritičarima pričaju kao o neprijateljima. Hajde što pričaju, nego i rade sve da ih takvim predstave podmećući im i lomeći ih svim instrumentima koji im stoje na raspolaganju, pa i poganim jezikom. A onda izađu pred kamere i javno kažu kako nisu populisti. Jesu čim im je neprijatelj svako ko nije sa njima, jesu čim se sete siromašnih, bolesnih i starih samo oko izbora.
Da bar imaju sukobljene ideje oko kojih se raspravljaju! Ma, ni pojma o tome. Sve se svodi na ono mi smo lepši i bolji, vi ste izdajnici i neprijatelji. Borba za vlast sredstvima koja ne dolikuju toj naprednoj dvonožnoj vrsti.
I tako dođem do pojma leteći majmun. Leteći majmuni odnose se na ljude koji obavljaju posao za narcisa ili nasilne osobe, a dolazi iz “Čarobnjaka iz Oza”, u kojem Zla veštica sa Zapada začara leteće majmune. Nadmetali su se za Zlu vešticu na isti način na koji ljudi rade za narcisa. Otuda i izraz koji se koristi za opisivanje tih ljudi. Narcis koristi svoje prijatelje, pa i porodicu, da ne govorim o partijskom članstvu, kao špijune ili za širenje glasina. Leteći majmuni ne žele da razočaraju narcisa, možda su izmanipulisani ili prisiljeni od samog narcisa, možda se boje i pokoravaju im se kako i sami ne bi postali meta. Često leteći majmuni ispunjavaju svoju ulogu a da toga zapravo nisu svesni, ili istinski veruju da je narcis u pravu zaokupljeni njegovom i svojom perspektivom.
Čime to gradimo demokratiju, popločavamo evropski put i kao borimo se za taj neki bolji život, koji samo što nije? I na šta smo se na kraju politički sveli? Na narcise na vrhu partija i leteće majmune oko njih. Šta smo mi na kraju kad glasamo za takve?!
