Granica postoji – pod tim su se sloganom nekoliko mjeseci održavali protesti na međuentitetskim linijama razgraničenja zbog podizanja optužnice protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika i direktora Službenog glasnika Miloša Lukića. Demonstranti su, u manjem ili većem broju, mitingovali na međuentitetskoj granici kod Ljubinja, Jezera, Novog Goražda, Pelagićeva, Doboja, u opštini Istočni Stari Grad, kod Ribnika, Foče, Oštre Luke, Vlasenice, Istočnog Novog Sarajeva, Lopara, Nevesinja i Ugljevika.
Granica je u međuvremenu nestala. Ako je ikada i postojala. Posljednje kućice sa tog prelaza srušio je onaj koji se godinama u tu istu granicu kleo i koji je decenijama kroz rampu na tom prelazu nagonio desetine i stotine hiljada birača. Ostavio je na toj granici samo jednu kućicu i nekoliko stražara koji i dalje marširaju i brane ono što ne postoji. Oni će do sudnjega časa, a vjerovatno i nakon njega, tvrditi da je granica tu, ali da je mi ne vidimo, da je prelaz čvrst i stabilan, ali da smo mi mali, jadni i nikakvi da do njega dođemo.
Čitajte kolumne Gorana Dakića:
Milorad Dodik je imidž velikog Srbina deset godina gradio zahvaljujući 9. januaru, odnosno Danu Republike Srpske. U tome mu je nesebično pomagao bošnjački Dodik kome je u međuvremenu puštena (zla) krv. Deset godina je Dodik grmio kako je 9. januar Dan Republike Srpske i kako će to ostati dovijeka. Na tom je datumu Dodik branio svoje srpstvo istovremeno stvarajući snažno utvrđenje sa čijih je karaula druge nazivao domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima i podrepaškim kukavicama.
Prije osam godina, tačnije, 25. septembra 2016. godine, održan je referendum o Danu Republike Srpske. Referendumsko pitanje je glasilo: “Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske”? Glasalo je 680.116 građana. Još malo pa cijela Republika. Deveti januar podržao je 677.721 stanovnik. U procentima je to skoro sto odsto. Ni oko čega se i oni koji redovno glasaju i oni koji redovno ne glasaju nisu složili kao što su se složili tog 25. septembra. Uslijedile su parade, svečane akademije, govorancije, obećanja, zakletve, strojevi koraci. Trpio je Dodik udarce sa svih strana zbog 9. januara, ali je ostajao na biljezi.
Ali, ko se bavi politikom, mora biti spreman da proda i ono što se ne prodaje. Onome ko je na glavu stavio krunu, piše Simović u “Boju na Kosovu”, više je stalo do krune, nego do glave. A kada je kruna važnija nego glava, onda je svaka cijena da bi ona ostala iznad obrva mala. Neko će zbog krune da proda Kosovo, a neko 9. januar. Jer, Dodikov prijedlog da se 15. februara, na Sretenje, obilježava Dan Republike Srpske nije ništa drugo nego prodaja 9. januara koja bi trebala da mu pomogne da se ne udavi u bari u koju je sam skočio. Ako svi oni koji su glasali za 9. januar u ovom novom Dodikovom odricanju treba da traže nešto što nije isključivo jadno i bijedno, neka to budu objašnjenja njegovih ađutanata i pobočnika koji će morati dobro da se oznoje da bi objasnili ovaj manevar.
Da li je Dodik htio dodatno da “posrbi” Republiku Srpsku, pa je neoprezno predložio veliku rokadu na relaciji Sveti Stefan – Sretenje? Ili mu je tu “dubaru” uvalio neko iz Vučićevog okruženja sa namjerom da mu time skine još poneki politički kilogram? Moguće je i jedno i drugo, ali to, na koncu, nije toliko ni bitno. Dodik rijetko kada vuče poteze koji bi mogli da ugroze njegovu poziciju Velikog Srbina, ali godine čine svoje. Šta god da je razlog za ovo preumljenje – umor, manjak takta, ucjena – Dodik je dao ono što se ne daje i ono što je obećao da nikada neće dati. Ako i to uspije da objasni onom 300.181 glasaču koji je prije dvije godine glasao za njega, onda stvarno nije do njega.
Granica ipak ne postoji. Postoji desetak kuća i stanova, desetak garaža, desetak automobila, desetak voćnjaka, desetak kompanija, desetak preduzeća, desetak računa, desetak puta desetak poslova, desetak naknada, desetak koverata, desetak puta desetak puta desetak dogovora, desetak prijatelja, desetak kumova. Nije granica jeftina, nego smo mi budale ako smo mislili da oni na tom položaju čuvaju i nju i nas. Nigdje, uostalom, nema toliko švercera koliko ih ima na granici.
