Bosna i Hercegovina je uspješno završila još jedan ciklus PARP-a, Partnerstva za mirovno planiranje i pregled procesa za protekli period, a nedavno je iz Ministarstva odbrane BiH saopšteno da su na sastanku s predstavnicima NATO-a u njihovoj političkoj centrali u Bruxellesu zajednički zaključili da su svi zadaci iz proteklog perioda uspješno završeni.
35 ciljeva
Ovaj instrument važan je za BiH bez obzira na to da li će donijeti političku odluku da se priključi Alijansi ili ostane zemlja-partner, i to iz nekoliko razloga. Kao prvo, BiH je okružena zemljama NATO-a i u potpunom je bezbjednosno-političkom kišobranu Alijanse. Osim toga, BiH Oružane snage želi da prilagodi NATO-standardima kako bi mogla učestvovati u NATO-misijama i u potpunosti transformisati vojnu doktrinu u skladu s NATO-ovom doktrinom. I Srbija, koja se, za razliku od BiH koja je u članu 84. Zakona o odbrani iskazala spremnost da postane članica, deklarisala za neutralnost, takođe sarađuje s Alijansom, jer razumije da je to najbolja garancija njene dugoročne bezbjednosti. NATO za Srbiju ima i dodatnu važnost, a to je zaštita srpskog stanovništva na Kosovu.
U MOBiH su nam odgovorili da su na sastanku u Bruxellesu 10. novembra usvojili paket partnerskih ciljeva koji daje smjernice za planiranje do 2027. godine i dalje, kako bi se BiH pomoglo da dodatno razvije kapacitete i interoperabilnost Oružanih snaga. Pojašnjavaju da paket za 2023. sadrži 35 programskih ciljeva u oblasti organizacije, strukture, edukacije, opreme i obuke vojske u BiH.
PARP je samo jedan od načina na koji BiH nastoji da se što više uskladi s NATO-om. Kroz realizaciju Plana modernizacije i opremanja OSBiH i Inicijativu za izgradnju odbrambenih kapaciteta (DCBI), koju je NATO usvojio na samitu u Madridu ove godine, provode se zajedničke aktivnosti na ispunjavanju svih ovih ciljeva.
Iz MOBiH su nam poslali podatke o devet oblasti koje provode u sklopu izgradnje odbrambenih kapaciteta. Tu su uključeni unapređenje vazdušne evakuacije, navigacije i komunikacije zemlja-vazduh, kao i nabavka opreme za Bataljonsku grupu lake pješadije OSBiH koja je najbrojnija jedinica u potpunosti usklađena s NATO-standardima i za njen odred vojne policije. Osim toga, plan uključuje izgradnju i poboljšanje infrastrukture na vojnim poligonima i lokacijama, nabavku specijalizovanih vozila, unapređenje čete za atomsko-biološko-hemijsku odbranu (ABHO), te trening i unapređenje izviđačkih sposobnosti.
”Imajući u vidu aktuelnu geopolitičku situaciju na evropskom tlu izazvanu ratom u Ukrajini, čije se posljedice mogu negativno odraziti i na sigurnost drugih dijelova šireg evropskog prostora, jačanje kapaciteta OSBiH kroz program NATO DCBI predstavlja faktor koji pozitivno utiče na sigurnost i stabilnost zapadnog Balkana”, kažu u MOBiH.
Podrška članica
U skladu s planovima, pojedine članice NATO-a, bilo u sklopu Alijanse ili na bilateralnoj osnovi, pružaju finansijski doprinos. Slovačka je, naprimjer, finansijski pomogla unapređenje vazdušne evakuacije, odnosno prvi cilj u sklopu DCBI, dok će NATO iz svog budžeta podržati unapređenje infrastrukture na vojnim lokacijama. Bataljonska grupa lake pješadije će od Slovenije dobiti četiri vozila za vojnu policiju, dok su Britanija i Bugarska iskazale interes za obuku vojno-medicinskog osoblja.
”Republika Italija je iskazala interes za obuku personala čete ABHO, u sklopu projekta jačanja ABHO sposobnosti OSBiH. Republika Francuska razmatra mogućnosti podrške u realizaciji projekata vezanih za unapređenje sposobnosti transportnih kapaciteta specijaliziranim sredstvima, unapređenje sposobnosti navigacije i komunikacije zemlja-zrak, te unapređenje izviđačkih sposobnosti OSBiH”, kažu u MO za naš list.
