Decembarski izbori, koji su raspisani za Skupštinu Srbije, ipak su legitimni iako su vanredni, kaže Danijel Bohsler (Daniel Bochsler), redovni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
On za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje, međutim, da se Srbija udaljila od demokratije.
Smatra da je u Srbiji trenutno kompetitivno autoritarni sistem, što “znači kad imamo neke elemente autoritarnih društava, ali ipak još postoji izborno takmičenje”.
“Ako me pitate s kim mogu da uporedim Srbiju, mislim da se Srbija nalazi, ne samo geografski nego i po pitanju demokratije, između Turske i Mađarske”, naveo je Bohlser.
On kaže da opozicija pokušava da pokaže da su ovi izbori sistemski, dok vladajuća Srpska napredna stranka pokušava da menja taj diskurs oko čega su izbori i igra na kartu Kosova.
Ne vidi da je u Srbiji izrazita tendencija jačanja desnice kao u nekim evropskim zemljama.
“Uvek je bio jedan vrlo veliki broj glasača u Srbiji kao desno nacionalistički opredeljen, samo se menjaju akteri koji se zalažu za to”, primećuje Bohsler koji je i vanredni profesor za studije nacionalizma i političke nauke pri Centralnoevropskom univerzitetu u Beču (CEU).
Takođe ocenjuje da na Zapadnom Balkanu postoji fenomen da ljudi nemaju poverenja u stranke već u ličnosti i da su ličnosti mnogo bitnije u politici nego stranke.
‘Srbija više nije demokratija’
RSE: Šta govori to što će izbori 17. decembra biti četvrti vanredni parlamentarni izbori od 2012. godine, da li to obesmišljava izjašnjavanje građana?
Bohsler: Srbija ima praksu da stalno ide na vanredne izbore potpuno bez razloga pošto ne postoji neka kriza vlade u smislu da je izgubila podršku, nego ako nešto može da bude razlog, to je da se vladajuća stranka uplašila od protesta koje smo imali. Ali nisam siguran da bi to (vanredni izbori) obesmišljavalo izjašnjavanja građanki i građana. Mislim da su ti izbori ipak legitimni iako su vanredni.
RSE: Da li se ovako učestali vanredni izbori mogu smatrati izvorom demokratije ili su pak pokazatelj da se Srbija udaljila od demokratije?
Bohsler: Ako se stalno izbori raspisuju vanredno u trenutku kada odgovara vlasti, to otvara mogućnost za neku stratešku manipulaciju. Ali niti bih ja to nazvao nedemokratskim, niti ja tu vidim neku veliku strategiju vlasti koja joj može pomoći ili joj štetiti, nego više imam osećaj da je to postala praksa koja je uzaludna.
RSE: Kako biste opisali politički sistem u Srbiji? Sa kojom evropskom zemljom biste uporedili političke prilike u Srbiji?
Bohsler: Srbija više nije demokratija. Srbija se udaljila od demokratije. Danas je to sistem koji zovemo kompetitivno autoritarni, znači kad imamo neke elemente autoritarnih društava, ali ipak još postoji izborno takmičenje. Svaka zemlja koja je tu negde u toj sivoj zoni između demokratije i autoritarnih zemalja je jedinstvena pošto na jedinstven način ograničava slobode građanki i građana, slobode medija.
Ako me pitate s kim mogu da uporedim Srbiju, mislim da se Srbija nalazi, ne samo geografski nego i po pitanju demokratije, između Turske i Mađarske. Pomenuo bih Tursku kao gori primer od Srbije, kad imate veći stepen nasilja nad ljudima koji izlaze na proteste, nasilje nad slobodnim medijima, nad opozicijom, tako da je Turska sigurno gora.
Freedom House: ‘Medijske slobode na Zapadnom Balkanu zabrinjavajuće’
Usvajanjem medijskih zakona Srbija selektivno prihvata evropske vrednosti, smatraju NVO
Spomenimo Mađarsku pošto Mađarska malo više poštuje demokratske prakse, postoji veći stepen mogućnosti za opoziciju da komuniciraju sa građankama i građanima preko medija. Tako da se Srbija nalazi tu negde između Turske i Mađarske.
RSE: Kada kažete da Srbija više nije demokratska zemlja, šta je to što je dovelo do takve ocene?
Bohsler: Mi smo imali tokom 2000-ih demokratiju koja nije bila perfektna ni na koji način. Tu je bilo dosta problema. Nisu institucije dobro radile. Ali smo onda pod vladavinom Srpske napredne stranke videli kako je jedna stranka uspela da sve te nedostatke u demokratiji iskoristi u svoju stranačku svrhu i da time dobije neverovatnu moć nad različitim sferama u društvu. Uzurpirala je medije i smanjila mogućnost za opoziciju da se pojavljuje u medijima i ima jaku kontrolu nad sudstvom kao što nije imala vlast u vreme 2000-ih.
Kosovo ili ekonomija, šta dominira?
RSE: Na početku izborne kampanje, šta vidite kao ključno pitanje oko kojeg će se voditi borba za glasače, da li će to biti nacionalne teme, poput Kosova, ili ekonomske, poput životnog standarda?
Bohsler: Pitanje je koje aktere gledate. Opozicija pokušava da pokaže da su ovo sistemski izbori. Imamo već skoro pola godine proteste protiv nasilja. Opozicija pokušava da pokaže da ti izbori nisu o političkim ideologijama, nisu o Kosovu, nisu o nekim drugim rascepima u društvu nego da je cilj da se skloni stranka koja je dugo bila na vlasti, koja zloupotrebljava tu vlast i da se opet krene putem demokratije, slobode medija, pluralizma.
Srpska napredna stranka pokušava da menja taj diskurs oko čega su izbori. Igra na kartu Kosova, ne samo sa različitim događajima poslednjih meseci, nego i delimično pošto je to jedno pitanje oko koga proevropska opozicija ne može da se složi. I čim je Kosovo u prvom planu, onda se otvaraju sukobi unutar proevropske koalicije.
Sem toga, naprednjaci rade to što su radili na prethodnim izborima, sa penzijama, direktnim isplatama u gotovini različitim grupama stanovništva, pokušavaju na neki klijentelistički način da povezuju birače sa njima.
‘U Srbiji je uvek postojala jaka nacionalistička struja’
RSE: Mislite li da postoji opasnost od jačanja desnice na ovim izborima, kao što se dogodilo u nekim evropskim državama?
Bohsler: Ne mislim da je to sada neka izrazita tendencija kao u Evropi, neke zemlje idu u jednom pravcu, druge idu u drugom pravcu, to smo uvek imali. Niti mislim da je ta podela na levicu i desnicu trenutno vrlo važna u Srbiji. U Srbiji imamo kroz istoriju višestranačkih izbora uvek neku vrlo, vrlo jaku nacionalističku struju.
Nekad su to bili radikali, onda neke druge stranke. Sada imamo neku novu formaciju, koaliciju koja se formira na desnoj strani, ali ja ne vidim da je to nešto novo. Uvek je bio jedan vrlo veliki broj glasača u Srbiji kao desno nacionalistički opredeljen, samo se menjaju akteri koji se zalažu za to.
RSE: Znači ne mislite da oni mogu da dobiju neki veći broj glasova nego što je to bilo u dosadašnjem sastavu parlamenta?
Bohsler: Mogu naravno da dobiju ogroman broj glasova. Ali ako gledate šta je bilo ranije kad su u nekom trenutku radikali bili najveća stranka u Srbiji, ili ako gledate šta smo imali u prošlih deset godina, u SNS-u su ljudi, sa manje provokativnim stilom, ali koji su ipak prešli iz Srpske radikalne stranke. Uvek smo imali to prisutno u srpskom društvu i srpskom parlamentu. Nije to nešto novo.
RSE: Mislite li da stranke vlasti i opozicije imaju fer i jednake uslove na ovim izborima?
Bohsler: Nemaju nikako, pošto sa jedne strane vlast kontroliše administrativni potencijal koji zloupotrebljava za izbore što su i ranije radili, ljudi su prinuđeni da odlaze na skupove, prinuđeni su da stavljaju rođake ili druge ljude na spiskove sigurnih, kapilarnih glasova, prinuđeni su da izađu na izbore.
I sa druge strane, vlast ima ogromnu kontrolu nad javnom sferom kroz javni servis, ne dozvoljava da nezavisne televizije imaju mogućnost da emituju na nacionalnim frekvencijama, kontroliše jedan veliki deo kroz štampu koja je blagonaklono raspoložena i zloupotrebljava moć koju ima kroz medijski prostor negativnom kampanjom protiv opozicije i novinara.
‘Na Zapadnom Balkanu ljudi više veruju ličnostima nego strankama’
RSE: Da li glasanje za izborne liste a ne za kandidate nosi neke nedostatke? Da li isticanje jedne ličnosti za nosioca liste, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao nosioca izborne liste Srpske napredne stranke, urušava kapacitet da birači glasaju za kandidate? Vučić neće biti poslanik.
Bohsler: Povezali ste više stvari. Jedno je da li imamo mogućnost da glasamo za pojedinačne kandidatkinje i kandidate, drugo je pitanje da li predsednik treba da bude na izbornoj listi što ne bi trebalo.
Kad se glasa za liste dajete mnogo veću moć strankama, a kad se glasa za pojedinačne kandidate veću moć imaju ti kandidati koji su izabrani. I u dosta evropskih zemalja se praktikuje da glasači imaju mogućnost da direktno izražavaju preferencije za kandidate. Mana toga može da bude da onda ti kandidati koji su izabrani u skupštinu prelete u druge stranke i onda vi kao glasač možete da se osećate prevareni ako stranka koju ste izabrali izgubi taj mandat. Ali sa druge strane, pošto imamo ogromnu moć stranaka u Srbiji, možda ne bi bilo loše da se tu nešto promeni.
Drugo, imamo jedan fenomen na Zapadnom Balkanu kada ljudi nemaju poverenja u stranke nego imaju u ličnosti i da su ličnosti mnogo bitnije u politici nego stranke. To jeste donekle malo čudno, ali mislim da je to neka fusnota za pravnike na kraju, da li Vučić sedi u parlamentu ili ne, pošto je jasno da je to politička opcija koja stoji iza njega.
‘Jedna izborna jedinica legitimna, ali nema dobre regionalne zastupljenosti’
RSE: Da li treba menjati sistem po kome je Srbija jedna izborna jedinica?
Bohsler: Način izbora poslanika u Srbiji je potpuno legitiman. Nije Srbija jedina zemlja koja bira parlament u jednoj izbornoj jedinici nego ima i drugih zemalja u Evropi koje to rade, Holandija, Moldavija. Imate Izrael koji to isto radi.
Problem toga je da nema dobre geografske zastupljenosti u skupštini. Beograd je mnogo bolje predstavljen nego što su krajevi na periferiji Srbije i da imamo više izbornih jedinica ili neki drugi sistem teritorijalne zastupljenosti to bi izjednačilo reprezentaciju u Skupštini različitih regija u Srbiji.
RSE: Pre nekoliko godina je spušten cenzus za ulazak u parlament na tri odsto i tada je to izazvalo debate, a o tome se debatuje i danas. Da li postoje negativne strane spuštanja cenzusa na tri odsto?
Bohsler: Mislim da način na koji je to Srbija radila nije neki veliki problem. To je bilo jako važno za vlast u tom trenutku pošto je pretio bojkot opozicije i onda su omogućili da neke manje opozicione stranke ili grupacije mogu da uđu u skupštinu da vlast ne bi ostala sama u skupštini. A danas to više nije toliko bitno pošto će opozicija da učestvuje na izborima.
Problematično je ako menjate izborna pravila od izbora do izbora kako vam odgovara. Ali mislim da nema veliki uticaj to da li je izborni prag tri ili pet posto.
Imaćete i sa strane opozicije, recimo proevropske opozicije, neke manje stranke koje će oduzimati tom velikom opozicionom bloku neke glasove.
Ako je izborni prag nizak imate više izbornih lista opozicije, a sa druge strane ćete imati neke stranke koje su možda programski malo bliže Srpskoj naprednoj stranci i koje će se pojaviti na izborima pošto vide da sa malim izbornim pragom imaju šansu da uđu u skupštinu i time oduzmu glasove režimskoj stranci. Tako da mislim da to nema neki stranački efekat u korist režima ili u korist opozicije.
Slobodna Evropa
