Dolazak šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na samit OEBS-a u Skoplju te blokada izbora Estonije za sledećeg predsedavajućeg ove organizacije, može da izgleda kao pobeda Moskve nad Zapadom, kaže za Radio Slobodna Evropa Štefan Majster (Stefan Meister), šef programa u Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP) za međunarodni poredak i demokratiju.
“Međutim, OEBS je u ćorsokaku, u dubokoj krizi. Tako da ne vidim da će Rusija nešto izvući iz ovoga. Ona će više koristiti OEBS kao platformu za opstrukciju, za zloupotrebu za sopstvene interese, dok će druge zemlje blokirati bilo kakav kompromis ili ustupke Rusiji”, navodi Majster.
Stoga je, po njegovom mišljenju, veliko pitanje da li je i dalje potreban OEBS.
“Da li je ova organizacija i dalje platforma pogodna za razgovore sa problematičnim državama kakva je Rusija ili je postala instrument za zloupotrebu multilateralnih institucija koje se koriste za dezinformisanje”, ističe Majster.
Stoga on smatra da treba razmotriti isključivanje Rusije iz OEBS-a da bi postao funkcionalan.
Majster ocenjuje da na strani Zapada raste interes da se razgovara sa Rusijom.
“Međutim, ne vidim interes sa ruske strane da se uključi ili prihvati kompromise. Ona i dalje nastoji da diktira uslove. Imam utisak da rusko vođstvo čeka na ishod američkih izbora nakon čega će odlučiti o daljim potezima”, kaže nemački ekspert.
On dodaje da Moskva definitivno ima utisak da joj vreme ide u prilog, proizvodi municiju za sledeću godinu, delimično se prebacila na ratnu ekonomiju pa je spremna i za duži rat, ne obraćajući pažnju koliko je ljudi ubijeno.
“To je problem i stoga Zapad treba da promeni ovaj narativ da vreme ide na ruku Rusiji. Dakle, ovde je ključno nastaviti slanje oružja Ukrajini i biti spreman za duži rat. Trenutno nismo (Zapad) spremni za to, tako da sada vreme radi za Rusiju”, navodi Majster.
Problem je, po njegovom mišljenju, i što Putin i dalje misli da je Zapad slab.
“Stoga je bitno da se promeni ta paradigma tako da Putin uvidi da Zapad nije tako slab kao što je on mislio”, ističe nemački ekspert.
On ocenjuje da Zapad nije spreman da učini ono što je neophodno da Ukrajina dobije rat.
“Jedino je spreman da učini neophodno da Ukrajina ne izgubi ovaj rat, što je problem. Tako da to nije totalni već rat iscrpljivanja koji vodi slabljenju Ukrajine i Rusije po cenu ljudskih života”, ističe Majster.
On istovremeno ukazuje da Rusija ne dobija ovaj rat.
“Ona gubi ekonomski, zatim trpi velike vojne gubitke, mislim pre svega na ljudstvo. Zbog toga ne može izaći ovog rata sa istinskom pobedom. Rusija će biti oslabljena za dugo vreme”, kaže Majster.
Skoplje samo pozvalo Lavrova na samit OEBS-a
RSE: Ruska delegacija koju predvodi Sergej Lavrov prisustvovaće sastanku OEBS-a u Skoplju nakon odluke Severne Makedonije da mu odobri sletanje i Bugarske da njegov avion preleti njenim vazdušnim prostorom – za razliku od odluke Varšave da zabrani prisustvo Lavrova na samitu u Poljskoj prošle godine.
Da li je to bio samo drugačiji pristup Poljske, s jedne strane, i Severne Makedonije i Bugarske s druge, ili uopšte promenjene percepcije zapadnih država, članica OEBS-a, kako se nositi s Rusijom?
Majster: Ne, mislim da je ovo odluka države koja je domaćin samita, a onda se radi o Bugarskoj da odobri prelet preko njene teritorije. Oni su postupili drugačije od Poljske prošle godine koja je zabranila dolazak Lavrov u trenutku kada je rat još bio u početnim fazama.
Međutim, ovo nije sveobuhvatna promena stava zapadnih država prema Rusiji, čak i ako se vodi velika diskusija o tome da bismo možda trebalo da razgovaramo sa njom u nekom trenutku, možda o potrebi da se postigne neka vrsta sporazuma o prekidu vatre.
Ne mislim da je sazreo trenutak za to, a takođe ne mislim da je OEBS platforma za saradnju sa Rusijom. Zato smatram da se ne radi o ukupnoj promeni politike, nego o odluci država koje organizuju ovakve skupove.
Rusija opstruiše i zloupotrebljava OEBS
RSE: Ne promena politike, ali promena percepcije da u nekom momentu treba da se razgovora s Rusijom, u smislu otvaranja ili uspostavljanja barem nekakvih kanala za neformalnu, radnu komunikaciju, jer do sada nije bilo nikakvih razgovora.
Majster: Možda, mislim da ima nekih država koje imaju interes, a bilo je i nekih nezvaničnih informacija iz izvora bliskih nemačkim vlastima da bi bilo dobro da se sretnu sa ruskim predstavnicima.
Dakle, uobičajeni argument. Međutim, jednostavno ne vidim više OEBS kao platformu za takve dogovore. Mislim da Rusija opstruiše rad OEBS i zloupotrebljava ga u cilju svoje propagande.
U redu, biće nekih razgovora možda na marginama, doći će i neki ključni ministri spoljnih poslova, tako da bi mogla biti prilika. Ali, opet, ne vidim ovo kao strateški pomak gde se koristio OEBS kao platforma za dodatne razgovore sa Rusijom.
RSE: Između ostalih, prisustvovaće i američki državni sekretar Entoni (Antony) Blinken. Mislite li da će se Lavrov i Blinken u nekom trenutku sastati, u bilo kom kapacitetu?
Majster: Mislim da su na kraju potrebni neki razgovori s Rusijom. Dakle, ne govorim da uopšte ne treba da se razgovara sa Rusijom, čak i ako oni u ovom trenutku ne donesu bogzna kakve rezultate, jer nema spremnosti na bilo kakav kompromis sa ruske strane.
Ali, naravno, mislim da bi možda moglo biti prilike za razgovore dve strane. No, to nije dogovoreno unapred. U ovom trenutku zapravo ne postoji politička volja da se OEBS koristi kao ključna platforma za razgovore.
Ipak, pošto dolaze američki, nemački ministri spoljnih poslova tako da, ako Lavrov dolazi, mislim da postoji prilika za razgovor u takvom okviru.
RSE: Spomenuli ste da Rusija blokira različite odluke, uključujući i u OEBS-u. Snažno se protivila izboru Estonije za predsedavajuću državu OEBS-a u 2024, jer je članica NATO-a. Malta, koja je vojno neutralna država, najavila je da je spremna da preuzme rotirajuće predsedništvo ovom organizacijom. Rusija će to verovatno podržati, ali moguće i da će tražiti nešto zauzvrat.
Majster: Mislim da će uvek tražiti nešto zauzvrat.
OEBS u ćorsokaku
RSE: Možda da OEBS ublaži kritike ruske invazije na Ukrajinu?
Majster: Mislim da joj to neće uspeti. OEBS je u tako lošem stanju tako da pojedine države članice jednostavno neće doći na samit zbog prisustva Rusije jer im je jako teško da jednostavno ignorišu ovaj rat. Tako da ne vidim u ovom trenutku šta OEBS može da ponudi. U redu, možda mogu da ne kritikuju, ali ova organizacija je uvek bila oprezna s Rusijom i kritikama određenih država članica, to je istina.
Ali, postoje i druge države članice koje će otvoreno kritikovati OEBS. Tako da mislim da je ova organizacija zaista u ćorsokaku, u dubokoj, dubokoj krizi.
Tako da ne vidim da će Rusija nešto izvući iz ovoga. Ona će više koristiti OEBS kao platformu za opstrukciju, dok će druge zemlje blokirati bilo kakav kompromis ili ustupke Rusiji. Tako da jednostavno ne vidim ništa pozitivno ili bilo kakvu korist za Rusiju od ovog samita, osim zloupotrebe za sopstvene interese.
Da li je OEBS platforma za razgovore sa problematičnim državama?
RSE: Estonija je navodno povukla kandidaturu zbog protivljenja Rusije koja ima pravo veta. Ako Rusija podrži izbor Malte, da li to znači da su zapadne zemlje omogućile Rusiji pobedu, najpre dopuštajući prisustvo njene delegacije na visokom nivou na samitu, jer je Lavrov pod zapadnim sankcijama, i popuštanja na insistiranja Moskve da Estonija povuče kandidaturu?
Majster: Da, naravno, jer bi Rusija uspela u svojoj politici blokiranja odluka, uključujući blokiranja budžeta OEBS-a. Tako da to jeste neka pobeda, ali ipak mislim da se tu radi o funkcionisanju same organizacije.
Stoga je veliko pitanje da li nam je i dalje potreban OEBS, da li je ova organizacija i dalje platforma pogodna za razgovore sa problematičnim državama kakva je Rusija ili je postala instrument za zloupotrebu multilateralnih institucija koje se koristi za dezinformisanje.
Mislim da su zapadne i druge države odlučile da zadrže poziciju OEBS-a kakva je bila dok god je to moguće kao neka vrsta platforme za suočavanje sa Rusijom. U tom slučaju je jasno da moraju da prave kompromise.
Tu se uvek radi o malom popuštanju Rusiji, tako da se izabere Malta, a ne Estonija, da se Lavrovu omogući prisustvo. To je uspeh za Rusiju jer nije potpuno izolovana. Takođe, koristiti ovu diplomatsku platformu gde može da iskaže svoj stav.
To su ustupci koje zapadne zemlje i ostale članice mogu da pruže. Ako žele da ova organizacija funkcioniše onda moraju da prave kompromise.
Najvažnije pitanje za mene je da li je to prava platforma, da li je to i dalje funkcionalna organizacija koja ima svrhu da se angažuje sa Rusijom ili ne. Sve više mi se čini da nije.
Rusiju treba isključiti iz OEBS-a
RSE: Približava se 50 godišnjica (1975) postojanja ove organizacije. Ako, kako sugerišete, nije funkcionalna, kakva će biti njena sudbina u dogledno vreme?
Majster: To je organizacija u haotičnom stanju. To se može zaključiti i po tome ko je od zaposlenih napustio OEBS, po krizi u njegovom finansiranju.
Mislim da Rusiju treba u potpunosti isključiti iz OEBS-a, a da ostanu one članice koje su voljne da rade u funkcionalnoj organizaciji. Treba da postoji organizacija, na primer, za posmatranje izbora. Smatram da OEBS po svojoj prirodi i vrednostima nije više platforma za dijalog sa problematičnim državama kao što je Rusija, to ne funkcioniše.
Vrednost ove organizacije se iskazuje u ekspertizi u nekim oblastima – posmatranje izbora, mehanizam za prevenciju konflikta. Smatram da su to vrednosti koje treba zadržati, ali to više ne funkcioniše sa Rusijom.
Tako da je možda dobro imati organizaciju bez Rusije i zadržati te institucije za vreme promena ili ih koristiti u regijama u kojima su još uvek države članice OEBS-a. Možda bi to bilo rešenje. Ako se nastavi kao do sada, ona će biti blokirana i više nikako neće biti funkcionalan.
Kriza multilateralizma
RSE: Kao Ujedinjene nacije…
Majster: Na neki način kao Ujedinjene nacije, ali Ujedinjene nacije i dalje imaju neki globalni prestiž. Rezolucije i rasprave o njima dalje mogu da imaju nekog uticaja. Ali, nisu funkcionalne u smislu prevencije konflikta ili mehanizma za iznalaženje rešenja, kao ni OEBS.
To je kriza multilateralizma, kriza multilateralnih organizacija. Danas svuda imamo odnose bazirane na transakcijama i interesima. Neophodne su odluke da li zadržati u njima i dozvoliti zemljama poput Rusije da i dalje potkopavaju ovakve institucije.
Rusija čeka na ishod izbora u SAD 2024.
RSE: Da li će generalno odnosi između Zapada i Rusije biti još napetiji nakon ovog samita, ili će neki kanali za neformalnu komunikaciju biti otvoreni?
Majster: Da, na strani Zapada raste interes da se razgovara sa Rusijom, ali ne vidim interes sa ruske strane da se uključi ili prihvati kompromise. Ona i dalje nastoji da diktira uslove. Imam utisak da rusko vođstvo čeka na ishod američkih izbora nakon čega će odlučiti o daljim potezima.
Trenutno ne vidim zamah, povoljnu klimu za angažman sa Rusijom, ali će postojati sve veća spremnost da se razgovara sa njenim vođstvom, to je očigledno. Čini mi se da ruska strana čeka da Zapad iznese neke ponude u cilju okončanja rata. Međutim, to nije obostrani proces u cilju približavanja i postizanja kompromisa.
RSE: Takođe, sledeće godine biće i izbori za Evropski parlament.
Majster: Upravo su bili izbori u Holandiji, a uskoro će biti održani i drugde.
Sastav novog Evropskog parlamenta biće takav da će biti mnogo teže suočavanje sa Rusijom, jer u njemu može biti zastupljeno više partija prijateljski nastrojenih prema Moskvi, ili stranaka koje mogu postaviti pitanje zašto podržavamo Ukrajinu, jer je i u Evropi ekonomska kriza sa kojom treba da se pozabavimo pa zbog toga ne treba toliko sankcionisati Rusiju.
Vreme radi za Rusiju
RSE: Da li to znači da protok vremena ide na ruku Rusiji između ostalog i zbog zastoja na bojnom polju u Ukrajini sa obe strane na neki način zaglibljene pa niko nije u stanju da napravi značajan vojni prodor.
Majster: Moskva definitivno ima utisak da joj vreme ide u prilog, proizvodi municiju za sledeću godinu, delimično se prebacila na ratnu ekonomiju pa je spremna i za duži rat, ne obraćajući pažnju koliko je ljudi ubijeno.
To je problem i stoga Zapad treba da promeni ovaj narativ da vreme ide na ruku Rusiji. Dakle, ovde je ključno nastaviti slanje oružja Ukrajini i biti spreman za duži rat. Trenutno nismo (Zapad) spremni za to, tako da sada vreme radi za Rusiju.
Zapad pomaže Ukrajni da ne izgubi rat, ali ne i da ga dobije
RSE: U ovom trenutku to izgleda kao rat iscrpljivanja, ali ne radi se samo o ruskoj invaziji na Ukrajinu, već i da Rusija koristi Ukrajinu kao bojno polje u svom dugoročnom odmeravanju snaga sa Zapadom.
Majster: Naziva se i proksi rat, što nije u potpunosti tačno, već delimično jer bez zapadnih pošiljki oružja Ukrajina ne bi mogla da izdrži ove napade. Ovde je pre svega reč o opstanku Ukrajine kao države i društva.
Rusija to predstavlja kao rat protiv Zapada. Ne mislim da će Zapad prestati da podržava Ukrajinu. Možda će ona stagnirati ili se smanjiti, ali takođe ne vidim da Rusija dobija ovaj rat. Ona gubi ekonomski, zatim trpi velike vojne gubitke, mislim pre svega na ljudstvo. Zbog toga ne može izaći ovog rata sa istinskom pobedom. Rusija će biti oslabljena za dugo vreme.
Stoga bih bio veoma oprezan u definisanju ovog sukoba kao velikog rata Rusije sa Zapadom. Zapad nije upotrebio u ovom ratu sve svoje raspoložive resurse. Zapad bi mogao da dobije ovaj rat, mogla bi i Ukrajina sa zapadnom podrškom.
Međutim, Zapad nije spreman da učini ono što je neophodno da se dobije rat. Jedino je spreman da učini neophodno da Ukrajina ne izgubi ovaj rat, što je problem. Tako da to nije totalni već rat iscrpljivanja koji vodi slabljenju Ukrajine i Rusije po cenu ljudskih života.
RSE: Pomenuli ste da produžetak rata ide na ruku Rusiji te neophodnost da Zapad nastavi slanje pomoći Ukrajini. Takođe, izbore u Sjedinjenim Državama sledeće godine. U zavisnosti od njihovog ishoda pomoć Ukrajini može biti uvećana ili smanjena, jer se na Zapadu pojavljuju i prvi znaci zamora od ovog rata.
Majster: Mislim da se pomoć neće suštinski povećati. Države članice u ovom trenutku pokušavaju da obezbede dugoročniji budžet za Ukrajinu, ali Mađarska ga blokira. Zbog toga je situacija teška, ali ne mislim da će SAD i EU prestati da podržavaju Ukrajinu, jer je i njima u interesu, posebno evropskih država.
Stoga će se dugoročna pomoć nastaviti, ali se bojim da će biti nedovoljna da Ukrajina dobije ovaj rat. To će značiti još više žrtava, uništenje infrastrukture zbog produženja rata jer će Ukrajina dobijati pomoć koja neće biti dovoljna da dobije rat, već da ga ne izgubi.
Problem je što Putin misli da je Zapad slab
RSE: Perspektive uopšte nisu ružičaste.
Majster: Ne, zato što sada imamo i ove unutrašnje krize unutar Evropske Unije koje su destruktivne. Problem je i što Putin i dalje misli da je Zapad slab. Stoga je bitno da se promeni ta paradigma tako da Putin uvidi da Zapad nije tako slab kao što je on mislio.
Međutim, zapadne zemlje ne čine dovoljno da promene tu paradigmu već se prepiru i preispituju. Otuda te velike poruke da je Zapad uz Ukrajinu, ali to ne podupire sa neophodnim resursima.
Dakle, mislim da je ključno pitanje kako promeniti rusku percepciju da je Zapad slab. Dakle, utvrditi šta je neophodno da se to promeni i onda to zaista uradi. Nažalost, to zasada izostaje.
Ruska elita spremna za duži rat
RSE: Ali, s druge strane, Rusija ima ogromne prirodne resurse i, kao što ste rekli, Putinu nije stalo do ljudskih gubitaka. Severna Koreja, čije stanovništvo gladuje, u isto vreme lansira rakete. Dakle, Rusija ima mnogo veći kapacitet od Severne Koreje i mogla bi da funkcioniše sa takozvanom ratnom ekonomijom godinama, ako ne i decenijama.
Majster: Slažem se da je Rusija spremna za to. Možda je samo Putin taj koji shvata da će u jednom trenutku umreti. Zato želi pre toga pobedu. Mislim da je to možda jedini element koji menja kalkulaciju. Ali, ruska su elita i sistem su spremni za duži rat.
Al Jazeera
