Društveni poredak utemeljen devedesetih godina prošlog veka, realizovan u toku rata, potvrđen nedorečenim Dejtonskim mirovnim sporazumom, omogućio je, kao i mnogo puta do sada, da aktuelne vladajuće etnonacionalne politike potvrde, učvrste i zadobiju još više pozicija na lokalnim nivoima, zbog čega je postalo izvesno da će se i u narednom periodu dodatno usložnjavati politička i društveno-ekonomska kriza u našoj zemlji kako na lokalnom i entitetskom, tako i na državnom nivou.
U entitetima i distriktu Brčko su se birali gradonačelnici, načelnici opština, kao i poslanici za opštinske i gradske skupštine, pri čemu se za 3.342 funkcionerske pozicije kandidovalo preko 26.000 stranačkih kadrova. Pravo glasa na ovim izborima, prema popisu od 2013. godine, imalo je preko 3.400.000 građana Bosne i Hercegovine. Da li je taj broj realan s obzirom na sve što se događalo od popisa do danas, imajući u vidu političke i ekonomske krize, migracije, epidemije… što daje prostor za raznovrsne manipulacije strankama koje učestvuju na izborima. Zato se u narednom periodu kao neophodan zadatak nameće potreba ažuriranja biračkog spiska, kao i uvođenje savremenih tehnologija, koje su se u eksperimentalnoj fazi na ovim izborima pokazale uspešne.
Čitajte kolumne Milisava Tomovića:
Aktuelnim vlastima i vođama etničkih skupina kontrola medijskog prostora, dostupnost javnih resursa i kadrovska kontrola institucija i javnih preduzeća omogućile su povlašćen položaj, kao i mogućnost za razne zloupotrebe tokom predizborne kampanje i u samom izbornom procesu.
Izborne kampanje, predizborni skupovi i kandidatske liste ponovo su izneverili očekivanja građana jer se izborna kampanja opet svela na uopštene teme, neutemeljena obećanja, uobičajenu etnoretoriku i nekorektno rivalstvo između opozicije i stranaka na vlasti. Stranke na vlasti su se hvalile ostvarenim rezultatima, obećavale projekte, radna mesta i investicije, pa u nekim sredinama usput i pretile biračima da ništa za njih neće biti od toga ako za njih ne glasaju, dok se bezidejna opozicija uglavnom orijentisala na kritiku vlasti, te na obećanja o borbi protiv korupcije i kriminala, pravednijem poretku i boljem životu za sve građane ako za njih glasaju i ako pobede. Na izbore je izašlo manje od polovine popisanih birača jer su birači očito razočarani svim što se događalo tokom predizbornog perioda, izborne kampanje i u danima koji prethode izbornom procesu.
Sem što se stranke nisu bavile problematikom funkcija za koje konkurišu na izborima, niti organizacijom i radom lokalnih institucija, došlo je i do specifične pojave političke centralizacije, pri čemu su u predizbornoj kampanji male lokalne i ruralne sredine i njihove životne teme zapostavljene, a pažnja stranaka i njihovih kandidata je bila usmerena na velike gradove gde su glavni finansijski izvori i gde živi većina glasača. Nedovoljna pažnja vlasti i opozicije usmerena prema manjim mestima i selima ukazuje da se ni u narednom periodu ne može očekivati promena trenda siromašenja i negativnih demografskih kretanja u ovim sredinama. Tako su ovi lokalni izbori ponovo bili “izbori bez izbora” umesto da budu izbori nade za bolju budućnost lokalnih zajednica i građana.
Svi glasovi još nisu prebrojani, ali rezultati ukazuju da će u mnogim lokalnim zajednicama vlast biti podeljena između načelnika i skupštinskog sastava. To unapred ukazuje na buduće teškoće u donošenju bitnih odluka koje utiču na svakodnevni život lokalnih zajednica. Kao i do sada, u povlašćenom položaju će biti one sredine gde su na rukovodećim položajima funkcioneri koji pripadaju strankama na vlasti.
Većina stranačkih lidera i njihovih kandidata, kao i neki od analitičara, nakon izbora su isticali da su izbori protekli u demokratskoj atmosferi. Da li je to tako kada su u predizbornom i izbornom procesu, kao i u prethodnima, evidentirane brojne manipulacije, zloupotrebe, nepravilnosti, kršenje Izbornog zakona, kao i razne vrste ucena i pritisaka na birače, zbog čega su ponovo relativizovani demokratija, moral, istina, pravo glasa, sloboda mišljenja i zbog čega su ponovo ugrožena ljudska prava mnogih u BiH? Mesecima pre početka izborne kampanje uočene su mnoge nepravilnosti, kao što su zloupotreba javnih sredstava, nepravilnosti pri formiranju biračkih odbora, preuranjena kampanja i navijačko delovanje medija…, a za neke od nepravilnosti je strankama i kandidatima CIK izrekao kazne od preko 500.000 KM, dok su za druge postupci u toku. U ove izbore uloženo je više od 10 miliona KM javnih sredstava, što su najveća do sada izdvojena sredstva za lokalne izbore u BiH. Koliki je iznos sredstava koja se nigde ne evidentiraju, možemo samo da pretpostavimo.
Na listama za najodgovornije lokalne funkcije su bili brojni stranački kadrovi koji su iste funkcije obavljali po tri i više puta, pa čak i oni koji su bili pod istragom i u zatvoru. To nije u suprotnosti sa Izbornim zakonom, ali u prvom slučaju njima daje nesumnjivu prednost nad drugim kandidatima, a u drugom šalje neadekvatnu poruku lokalnoj sredini i celom društvu. Pored toga, predsedavajuća CIK-a je u statusu vršioca dužnosti više od godinu, što takođe ostavlja loš utisak da čak i u CIK-u krše zakon oni koji su najodgovorniji da ga u potpunosti sprovode.
I na kraju, ono što ostavlja najdublji utisak i najveću dilemu. U ovom izbornom procesu ponovo su pobedile inatne etnonacionalističke politike sa kojima su njihovi lideri dobili dodatni zamajac u produbljivanju političke krize u zemlji. To je lako zaključiti već po prvim izjavama lidera, jednog od njih u vezi s državnom imovinom, drugog u vezi s legitimnim zastupanjem konstitutivnih naroda i ostalih lidera uz međusobne optužbe za međustranačke odnose, učinjene propuste i stanje u zemlji.
Pre nekoliko sedmica su u našoj zemlji bile katastrofalne poplave. Stradalo je mnogo ljudi. Mnogi su izgubili domove i sve što su imali. Ljudi iz cele zemlje i regiona su se ujedinili da pomognu.
Kako su onda na izborima ubedljivo pobedile etnonacionalističke politike? Ko je glasao za njih? Jesu li to isti oni ljudi koji su se istog momenta na sve moguće načine potrudili da jedni drugima pomognu i koji su se u celoj zemlji mobilisali da skupljaju hranu, vodu i novčanu pomoć?
U borbi za opstanak ljudi su još u prvobitnim zajednicama znali da između sebe izaberu vođe koje su posedovale najveće iskustvo, znanje, veštine i mudrost. Zahvaljujući tome tokom evolucije u surovim uslovima života opstali smo kao vrsta. Da u dvadeset prvom veku i mi to činimo
